Jedva izvukla živu glavu.
Ne daj bože da se ovo ikada ponovo niti bih više ikada pristala na to i zbog ovoga mi je žao.
Sve su oni krivi što su me nagovorili, a meni nema gore od gorega kada mi netko kaže da nemam muda za nešto.
E tada je najgore napravim stvari samo da se dokažem da me nije ničega strah i da itekako imam muda za sve što si zamislimo u svojoj glavi. Ne želim biti kukavica u ničemu.
Pa tako nisam htjela niti u tome ispasti netko ko se nečega boji. S njih sedam se najviše družila još od škole i nekako su mi odgovarali kao društvo zaista.
Stvarno mi je ljepo bilo sa njima, i tu smo večer bili vani zabavljali se kada su oni došli na ideju da spavaju svi od jednom sa mnom i da su sigurni da ih ja ne bih mogla izdržati a nema mi gore kad mi netko kaže da nešto ne mogu.
Tako sam i pristala na to samo da im dokažem da ja to mogu i te kako, moram priznati da mi je do pola bilo super i zaista jedno predivno iskustvo koje je trajalo satima.
Ali isto tako sve ima svoje posljedice završila sam u bolnici sa prijelomom zdjelice i teškom dehidracijom ,znači rasturili su me i da smo još nastavili vjerojatno bi mi srce stalo tako su doktori rekli.
Neka izvukla sam se ali isto tako dokazala i njima da ja to mogu i da me ne mogu uništiti njih sedam nikako.
No comments:
Post a Comment